Драга душичко! – Веш кје ти пишем? – На цуришкем језеру. – Тако красно је! Ух, да веш! Тако в чолну среди језера! – Данес сем оне твоје разгледнице зело, зело весела. – З Викторјем се тикаш – Кај не, да је именитен дечко. – Реци нај ми хитро кај пише! – Лојзи ми је данес писала, реци, да јо поздрављам. Кај је з »Словенко«? – Честитам! Ти севеда само молчиш! Закај ти! Али веш кедо ме вози? Нек Болгар, сам сем ти же писала. Именитен чловек! Зди се ми, какор, да би ми бил брат. – Сплох со вси Словани фини људје, да веш – тореј з Кристаном се препираш? – Сај је јако духовит кај не? – Ох да веш, колико скрби имам ин какшних! Ох ви циљи моји, красни циљи! – Срчен пољуб! – Твоја лахкомишљена

Zofka Цонев

Язъ семъ тисти Болгаръ

Поздравлявам Ви. Долженъ былъ по-руски написать