Златушка. Же пар дни сем ме грозно глава боли. Кар нич не морем делати. – Успеха ше никакега никјер. То чакање је тако мучно! – Могоче, да ме в Берну спрејмо кот редно слушатељицо – потем грем тјекај. – Че не останем ту. Ко би те штудије ле не биле тако драге а за всако уро треба плачати - 4-5 франков. – Ма бодемо видели. Од „Единости“ ми нисо послали ше једнега чиста ин вендар је изшло некај мојих ствари, од Словенке ни духа. – Ти им пиши , Кл. да нај ми пошљејо. – Скрби имам јако много. Габршчек ми ни послал ше крајцарја. – Од „Народа“ всај упам добити за прво сило некај. – Пиши ми долго, долго писмо. Прав лепо те просим! Глеј, јаз нимам кар нич часа – Сај ниси худ срчек! Всај веш, мало морам ити, па туди на зрак другаче ше ресно зболим. – Стотисточ поздравов! Zofka