Драга Иванка! –

Ту при Hössu седимо Клеменчич, јаз ин ше ен друг господ, пиво пијемо ин годбо послушамо. – Клеменчич је прав слабе воље. Закај не вем. Јаз па сем тако herrlich zufrieden. – Ујутри одпошљем књиге, данес сем замудила пошто. – Али кај мислиш на ме? – Смејала би се че би нас послушала о чем се все поговарјамо! – па пиши, пиши кај! – Мени је ше долгчас. – Збогом, драгица! Твоја драга придна (?) Zofka



Поздрав од Хöса

Ваш стари сентиментални знанец Фрањо

Зофка је добра, па не заради мене

Postscriptum: Здај је баје придна...